Naučite da tumačite oznake na prehrambenim proizvodima

Često se dešava da kada uđete u prodavnicu ne znate šta da odaberete među gomilom sličnih, šarenih teglica, tetrapaka i drugih proizvoda. Jedini način da pametno odaberete jeste da pročitate deklaraciju. Evo kako to i da naučite.

Treba istaći da svaki prehrambeni proizvod koji stoji na policama mora biti deklarisan u skladu sa zakonskim normama.

Deklaracija predstavlja ličnu kartu svake namirnice, jer otkriva njeno poreklo, namenu i sastav, ali nam istovremeno daje dokaz o ispravnosti hrane, odnosno potvrđuje da je bezbedna za konzumaciju.
Popis sastojaka i nutritivna vrednost namirnica
Na svakoj deklaraciji razlikujemo dve stvari: popis sastojaka i nutritivnu tj. hranjivu vrednost namirnice.

U popisu sastojaka navedene su sve komponente koje ulaze u sastav tog proizvoda, počevši od one najviše prisutne pa do one koja je najmanje zastupljena.

Nutritivna vrednost namirnice koju kupujemo nam govori koliko je hranjivih sastojaka sadržano u 100g, 100ml ili po jedinici serviranja namirnice.

Ovde je istaknuta informacija o energetskoj vrednosti namirnice, te o količini belančevina, ugljenih hidrata i masti.

Šta znače RDA i GDA?

RDA (Recommended Daily Allowances) je standard kojim se propisuju preporučene dnevne količine vitamina i minerala potrebne za uravnoteženu prehranu.

Te brojčane vrednosti obično su navedene u koloni pored količine vitamina i minerala koje su prisutne u 100g pojedinog proizvoda i izražene su kao postotak.

Na primer, ako uz vrednost vitamina A u koloni koja navodi RDA stoji 80% – to znači da će se unosom 100g te namirnice podmiriti 80% dnevnih potreba za vitaminom A.

GDA (Guideline Daily Amounts) je noviji sistem izražavanja dnevnih potreba koji se često navodi na prednjoj strani pakovanja u formi tablice ili „semafora“.

GDA je vodič koji pokazuje koliko kilokalorija i hranjivih sastojaka (belančevina, ugljenih hidrata, šećera, masti, zasićenih masnih kiselina, vlakana i soli) sadrži određena količina hrane (obrok) u odnosu na referentni dnevni unos od 2000 kcal.

Aditivi

O raznim aditivima u proizvodima koje kupujemo već se dugo polemiše. Čak su se pojavile i crne liste sa E-brojevima koje imenuju aditive štetne po zdravlje čoveka.

Liste su izazvale paniku i zbrku među potrošačima, tim više što se na jednoj od njih našla i limunska kiselina (E330), inače potpuno bezopasan aditiv.

Neki aditivi su prirodnog porekla kao vitamini, vlakna, enzimi, prirodna bojila i arome, dok su drugi sintetizovana hemijska jedinjenja tačno poznatog sastava.

Međutim, kako bi se izbegli potencijalno štetne posledice, treba se pridržavati dozvoljenog dnevnog unosa koji je definisan za svaki pojedini prehrambeni aditiv.

Tome u prilog ide činjenica da je maksimalna dozvoljena količina aditiva koji su potencijalno opasni za zdravlje, u hrani 100 puta manja od količine kod koje postoji rizik od štetnog delovanja na zdravlje čoveka.

Zato je korisno čitati deklaracije i birati proizvode koji sadrže prirodne arome, boje i konzervanse.

Kalorije i šećer

Energetska vrednost izražena je u kcal i kJ, a pri konzumaciji treba imati na umu da se ona odnosi na 100g namirnice.

Na osnovu toga možete da odredite količinu porcije, ukoliko ne želite da prekoračite svoj dnevni energetski unos – prosečna odrasla osoba dnevno unese oko 2000 kalorija, a za decu je preporučen unos do 1500 kalorija dnevno.

100% prirodna hrana za bebe i decu – priprema i čuvanje

Posebnu pažnju obratite na količinu jednostavnih šećera (glukoza, fruktoza – voće, povrće, med) ako su posebno naznačeni.

Poželjno je da njihova masa bude što manja, a složenih šećera veća (žitarice – hleb, testenina, pahuljice, brašno, krompir, povrće i mahunarke).