Roditelji se plaše da im deca uđu u sukob, posmatraju to kao nužno nešto loše, ali, zapravo, nije uvek tako. Neki konflikti mogu biti i dobri, naročito oni u kojima se vaše dete zauzima za sebe. Ovakve situacije detetu mogu pomoći da se razvije, raste i izgradi ličnost.
Mi smo tu kao roditelji da im pomognemo i naučimo ih da se svaki konflikt, bila to svađa sa vršnjakom, bratom ili sestrom – reši pravilno. Moramo im pomoći da pronađu balans između toga da se povlače u sebe ili da budu previše svadljivi. I to nije nimalo lak posao, ali je izuzetno bitan, jer na taj način pomažete detetu da se izgradi i spremi za sve izazove koje mu život sprema.
Vršnjačke razmirice su očekivane, pa čak i poželjne. Znate to, prošli ste i sami kroz njih. Dete svoju ličnost i samopouzdanje gradi kroz rivalstvo, da li kroz sport ili pozicioniranje u grupi vršnjaka. Slično se ponašaju i odrasli, samo što smo mi naučili šta je socijalno poželjno ponašanje, pa nećemo sagovornika tući čim se s njim ne slažemo. U tome je zadatak vas kao roditelja. Da naučite dete kako može da se izbori za sebe kroz konflikt, a da pritom ne bude agresivno, već da se u sukobima mirno koristi argumentima.
Kako pomoći detetu da nešto nauči iz konflikta?
– Prvo mu recite da se smiri, da diše duboko, kako biste trezveno razgovarali o situaciji koja ga je uzrujala.
– Potom mu ponudite opcije za rešavanje konflikta: ukoliko ima problem sa provokatorom u školi, savetujte mu da pokuša da ignoriše provokacije. Objasnite mu da na taj način dete koje ga provocira neće uspeti da uđe u sukob. Ovo može biti jako mučno iskustvo, pa budite uz svoje dete svakodnevno.
– Savetujte ga i da uvek potraži pomoć od nekog starijeg: na prvom mestu vas, a potom od učitelja, direktora škole, trenera…
– Ako je problem deljenje igračke sa bratom, sestrom, drugarom u vrtiću, i ovde mu ponudite opcije:
1. neka pronađu način da se igraju zajedno;
2. neka se dogovore ko će prvi da se igra, a ko drugi.
– Objasnite im da postoji dobitna kombinacija za obe strane, i da do nje mogu doći ako saslušaju sagovornika i razgovorom dođu do rešenja.
– Naučite dete da ono nije uvek u pravu, i da je u redu reći “izvini”.
– Naučite ih da kažu “ne” kada im nešto ne odgovara. Ne želite da vam dete bude povodljivo.
Od temperamenta deteta umnogome zavisi da li će ulaziti u konflikt za svaku sitnicu, ili ne. Tu ste opet vi kao roditelji da savetima pokušate da im objasnite za šta se treba boriti, a šta treba rešavati mirnim putem.
Jasno vam je da su deca najbuntovnija u tinejdžerskom periodu. Stručnjaci zbog toga savetuju da krenete na vreme da razgovarate sa svojom decom.
Ukoliko ih vi ne naučite kako da se nose sa konfliktima, može doći do otuđenosti deteta, a može se javiti i depresija.
