Dečija psihologija je važna grana zdravlja porodice. Ona proučava podsvesni i svesni razvoj deteta. Dečiji psiholozi posmatraju kako dete stupa u interakciju sa svojim roditeljima, sobom i svetom da bi razumelo svoj mentalni razvoj, a roditeljima daje resurse da pomognu svojoj deci da napreduju kroz faze razvoja. Lekarima omogućava dublji pogled na mentalno zdravlje i moguće izazove sa kojima bi se dete moglo suočiti u pogledu učenja ili društvenih razlika ili kašnjenja u razvoju.
Zašto je važna dečija psihologija?
Upoznavanje vašeg deteta dok se razvija može biti jedan od najvažnijih delova roditeljstva. Učenje kako vaše dete gleda na svet, podučavanje deteta novim veštinama i mentorisanje dok obrađuje velika i nova osećanja i promene, deo je roditeljskog života, ali nije lako.
Kako se vaše dete razvija, ono prolazi kroz progresivne razvojne faze, od rođenja do odraslog doba. Faktori životne sredine, genetski i kulturni faktori mogu uticati na razvoj deteta i koliko brzo napreduje iz jedne faze u drugu. Samoj deci je teško da objasne kroz šta prolaze, a još manje da analiziraju svoja osećanja. Tu vam dečija psihologija može pomoći, jer vam pruža veoma važne i vredne informacije.
Dečija psihologija proučava interakciju u nekoliko glavnih oblasti razvoja:
Fizički razvoj
Fizički razvoj dece je obično predvidljiv sled događaja. Vaše dete drži glavu gore, prevrće se, puzi, hoda i trči, tim redosledom. Dečiji psiholog može pomoći vašem pedijatru u posmatranju fizičkog razvoja vašeg deteta i utvrditi da li postoje bilo kakve abnormalnosti koje bi mogle ukazivati na nepravilnosti u razvoju. Dečiji psiholozi će posmatrati napredak vašeg deteta u određenim fazama razvoja, kako bi se osiguralo da se vaše dete normalno fizički razvija. Velika kašnjenja u fizičkom razvoju mogu otkriti druge osnovne razvojne probleme koji se tada mogu rano rešiti.
Kognitivni razvoj
Medicinsko razumevanje kognitivnog razvoja u detinjstvu se uveliko promenilo poslednjih godina. Sada znamo da su čak i novorođene bebe svesne svog okruženja i zainteresovane za njega, čak i pre nego što mogu to da izraze. Kognitivni razvoj se odnosi na intelektualno učenje i misaone procese deteta. To uključuje posmatranje i razumevanje sveta oko sebe, učenje jezika, pamćenje, donošenje odluka, rešavanje problema, kako dete koristi svoju maštu i kako dete koristi osnovno zaključivanje. Na sve ove faktore utiču genetika i okruženje deteta.
Emocionalni (socijalni) razvoj
Emocionalni i društveni razvoj su duboko isprepleteni. Emocionalni razvoj se odnosi na to kako se dete oseća, razume i izražava svoje emocije. On se izražava kod veoma male dece kroz ispoljavanje osnovnih emocija kao što su strah, radost, bes i tuga. Kako se dete razvija, pojavljuju se složenije emocije kao što su samopouzdanje, nada, krivica i ponos. Emocionalni razvoj takođe uključuje sposobnost deteta da oseća i razume emocije drugih ljudi kroz empatiju. Za mnogu decu je teško da nauče da regulišu i izražavaju emocije na odgovarajući način. Pomaganje da rano razumeju svoje emocije može imati snažan uticaj na sadašnji i budući emocionalni razvoj. Dečiji psiholog može pomoći vašem detetu da razume i izrazi svoje emocije na zdrav, pozitivan način.
Emocionalni razvoj u velikoj meri utiče na društveni (socijalni) razvoj, jer način na koji dete oseća, razume i izražava svoja osećanja ima direktan uticaj na način na koji komunicira sa drugim ljudima. Društveni razvoj se odnosi na to kako dete razvija vrednosti, svest i društvene veštine neophodne za odnos sa ljudima oko sebe; njihovim roditeljima, vršnjacima, autoritetima i životinjama. Poverenje, prijateljstvo, upravljanje konfliktima i poštovanje autoriteta su primeri društvenog razvoja.
